Iz­lo­žba „Svad­be­ni spo­me­nar Pa­štro­vi­ća” ko­ju je osmi­sli­la dr Mi­la Me­di­go­vić Ste­fa­no­vić, otvo­re­na u Ga­le­ri­ji so­li­dar­no­sti u Ko­to­ru, pri­u­šti­la je broj­noj pu­bli­ci za­do­volj­stvo da uži­va u sta­rim fo­to­gra­fi­ja­ma sa mo­ti­vi­ma mla­de­na­ca, nji­ho­vih po­ro­di­ca, ku­mo­va i sva­to­va, sni­mlje­nih od 1895. do 1968. go­di­ne u ate­lje­i­ma ili po­ro­dič­nim am­bi­jen­ti­ma u Pa­štro­vi­ći­ma, Cr­noj Go­ri, Sr­bi­ji, Ma­ke­do­ni­ji i Ame­ri­ci.
U po­stav­ci ovog za­vi­čaj­nog spo­me­na­ra je dva­de­set pa­noa na­slo­vlje­nih sti­ho­vi­ma iz pa­štrov­ske svad­be­ne li­ri­ke, na ko­ji­ma su uve­li­ča­ne fo­to­gra­fi­je, kao i ura­mlje­ne fo­to­gra­fi­je iz po­ro­dič­nih al­bu­ma. Ovaj rad je zna­ča­jan sa et­no­graf­skog, an­tro­po­lo­škog, umjet­nič­kog, kul­tur­nog i isto­rij­skog aspek­ta. Pri du­bljoj ana­li­zi fo­to­gra­fi­ja po­sma­trač mo­že da ot­kri­je de­ta­lje skrom­no­sti, ali i bo­gat­stva po­je­di­nih po­ro­di­ca, što je vi­dlji­vo na odi­je­lu mla­de­na­ca, po­seb­no na vjen­ča­ni­ca­ma. Iz­lo­žba ko­ju je ra­ni­je vi­dje­la i pu­bli­ka u Et­no­graf­skom mu­ze­ju Be­o­gra­da, svo­je­vr­stan je uvod u pred­sta­vlja­nje knji­ge „Ne­vje­sta u svad­be­nom kru­gu” dr Mi­le Me­di­go­vić Ste­fa­no­vić, či­ji su iz­da­va­či Udru­že­nje Pa­štro­vi­ća i pri­ja­te­lja Pa­štro­vi­ća u Be­o­gra­du „Drob­ni pi­je­sak” i Dru­štvo za kul­tur­ni raz­voj „Bayo” iz Pe­trov­ca na mo­ru. Ovo iz­da­nje je ob­ja­vlje­no na ije­ka­vi­ci na­kon pr­vog ekav­skog iz­da­nja iz 1995. go­di­ne („Ne­ve­sta u svad­be­nom kru­gu” – „Ok­to­ih” Pod­go­ri­ca), na ba­zi Mi­li­nog ma­gi­star­skog ra­da „Žen­sko pi­smo u sva­tov­skim pe­sma­ma Pa­štrov­skog pri­mor­ja” (Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet, No­vi Sad, 1993). Mi­la Me­di­go­vić Ste­fa­no­vić di­plo­mi­ra­la je na Gru­pi za ju­žno­slo­ven­sku i op­štu knji­žev­nost Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du, gdje je i dok­to­ri­ra­la na Ka­te­dri za bi­bli­o­te­kar­stvo i in­for­ma­ti­ku. Ob­ja­vi­la je ve­li­ki broj struč­nih, na­uč­nih, tek­sto­va iz knji­žev­no­sti, bi­bli­o­te­kar­stva i kul­tur­ne isto­ri­je.
– Bi­lo bi div­no da pa­štrov­ska svad­ba do­bi­je sta­tus za­šti­će­nog ne­ma­te­ri­jal­nog kul­tur­nog na­slje­đa. Pa­štro­vi­ći to tre­ba da po­kre­nu, ali mo­že i Op­šti­na Bu­dva. Ovo kul­tur­no bla­go se nje­gu­je i da­nas, mla­da ula­zi u ku­ću i či­ta­ju joj do­bru mo­li­tvu, ka­že Me­di­go­vić-Ste­fa­no­vić za „Dan”. U ovoj ide­ji po­dr­šku joj pru­ža Je­le­na Đu­ro­vić, nje­na sa­ple­me­ni­ca i ko­le­gi­ni­ca ko­ja is­ti­če da je is­tra­ži­vač­ki po­du­hvat „Ne­vje­sta u svad­be­nom kru­gu” „naj­bo­lji i naj­u­pe­ča­tlji­vi­ji tekst za ubje­dlji­vu ar­gu­men­ta­ci­ju u ci­lju kan­di­do­va­nja Pa­štrov­ske svad­be za do­bi­ja­nje sta­tu­sa za­šti­će­nog ne­ma­te­ri­jal­nog kul­tur­nog do­bra Cr­ne Go­re. Kao dio po­ro­dič­nih isto­ri­ja ko­je či­ne isto­ri­ju Pa­štro­vi­ća i Cr­ne Go­re, ove fo­to­gra­fi­je tre­ba traj­no sa­ču­va­ti i pred­sta­vi­ti u ci­lju cje­lo­vi­te va­lo­ri­za­ci­je ovog do­ku­men­ta­ci­o­nog na­slje­đa, ob­ja­šnja­va ona.
– Stu­di­ja Mi­le Me­di­go­vić Ste­fa­no­vić mo­gla bi da po­slu­ži kao po­tka za pre­o­bli­ko­va­nje svad­be­nih obi­ča­ja kao ži­ve kul­tu­re i dram­sko po­et­skog kre­da ko­ji pra­ti ovaj ri­tu­al sa mno­štvom sim­bo­lič­nih po­ru­ka uko­ri­je­nje­nih u do­bro ču­va­noj tra­di­ci­ji, u je­dan dram­sko-po­et­ski tekst či­je bi iz­vo­đe­nje do­pri­ni­je­lo da se naj­ši­roj pu­bli­ci po­nu­di istin­ski i re­pre­zen­ta­tiv­ni mo­del pre­zen­ta­ci­je i va­lo­ri­za­ci­je na­šeg bo­ga­tog na­slje­đa..., re­kla je Đu­ro­vić, oci­je­niv­ši autor­kin rad sen­zi­bil­nim, objek­tiv­nim i ras­ko­šnim.
Me­di­ja­tor i or­ga­ni­za­tor pro­gra­ma bio je Du­šan Me­din iz JU Mu­ze­ji i ga­le­ri­je Bu­dve, a uče­ni­ce bu­dvan­ske Mu­zič­ke ško­le pod upra­vom prof. Ka­ta­ri­ne Po­po­vić, u kla­vir­skoj sa­rad­nji sa prof. Sla­đa­nom Ba­bo­vić, iz­ve­le su ne­ko­li­ko svad­be­nih pje­sa­ma.
M.D.Po­po­vić


Simbolika do­bre mo­li­tve

– Svad­be­ni ri­tu­al u Pa­štro­vi­ći­ma pred­sta­vlja kul­tu­ro­lo­ški fe­no­men, jer se ri­tu­al iz pro­šlo­sti sa ma­njim iz­mje­na­ma spro­vo­di i da­nas, a u re­do­slje­du po­što­va­nja svad­be­nih fa­za is­ti­če se do­bra mo­li­tva kao vi­še­stru­ko sim­bo­li­čan čin. Svad­be­nom či­nu kod Pa­štro­vi­ća pret­ho­di ne­ko­li­ko fa­za: pro­sid­ba, vje­rid­ba, ugla­va, no­vi zet, sve­kr­va u po­ho­de ne­vje­sti, po­ziv na svad­bu i mi­je­še­nje hlje­ba i raz­vi­ja­nje bar­ja­ka; a po­sli­je vjen­ča­nja iz­dva­ja­ju se: no­va ne­vje­sta, do­bro­do­šlja­ni, upr­vič­je, ne­vje­sta u cr­kvi, lug i čast... U ob­red­noj rav­ni naj­ve­ću smet­nju pred­sta­vlja­ju vra­ta i prag mla­di­ne ku­će i že­ni­ko­vog do­ma, prag je ba­ri­je­ra i on se pre­ska­če. Mo­di­fi­ko­va­ni re­likt sta­re prak­se na­la­zi­mo u ri­tu­al­nim no­vo­ta­ri­ja­ma kao pri­zor pre­no­še­nja mla­de pre­ko kuć­nog pra­ga u na­ruč­ju mu­ža. Od­la­ze­ći iz ro­di­telj­ske ku­će ne­vje­sta mo­ra da iz­dr­ži niz ob­red­nih rad­nji; naj­zna­čaj­ni­ji je ro­di­telj­ski bla­go­slov (do­bra mo­li­tva) po­sli­je ko­ga se sma­tra odri­je­še­nom i mo­že kre­nu­ti na put, za nju ne­po­znat i tuđ, is­ti­če autor­ka, ko­ja je ovu iz­lo­žbu do­ži­vje­la na­ro­či­to emo­tiv­no, evo­ci­ra­ju­ći uspo­me­ne na ško­lo­va­nje u Ko­to­ru.